U šumovitoj stiškoj udolini, tri kilometra od sela Kurjače, asfaltirani put vodi do čuvenog manastira Nimnik.
Prema predanju crkvu je sazidao vojvoda Bogosav nakon 1376. godine, kada je oblast severnog Braničeva pripala knezu Lazaru. Bio je spaljen za vreme Kočine krajine, a obnovljen za vreme Miloša Obrenovića. U Nimniku je bila jedna od prvih škola na ovom području.

Prema legendi, manastir je dobio ime po rečima Vlahinje, devojčice koja je na pitanje Turaka, gde je manastir i ima li hajduka, odgovarala samo sa “nušću nimik“, što bi u prevodu značilo “ne znam ništa“. Turci su je tu posekli. Kada su je ožalošćeni roditelji našli, oko njene glave plamtao je plavičasti oreol. Volovi, koji su vukli kola sa detetovim telom, hteli su da idu samo ka manastiru. Sahranili su je u porti manastira, a na njenom grobu podigli malu kapelu koja se danas naziva “svetinja“ i u narodu se veruje da ima lekovita svojstva.

Manastir Nimnik ima dve kapele, prva se zove Svetinja i nalazi se na grobu devojčice koju su po legendi ubili Turci a druga se nalazi u manastirskom konaku i posvećena je Pokrovu Presvete Bogorodice.

Tokom svoje duge prošlosti manastir Nimnik je skoro stalno bio u ulozi parohijske crkve. Godine 1936. je pretvoren u žesnki manastir i takav je do današnjih dana.

Ispod brega se nalazi i lekoviti izvor – česma. Takođe, veruje se da parovi koji ne mogu da imaju decu treba da odslušaju večernju molitvu a zatim da prespavaju kraj Svetinje, groba devojčice i da će posle toga sigurno dobiti porod.